Без чега поезија не може, то је живот и смрт. Без чега живот и смрт не вреде, то је поезија, речи су Исидоре Секулић, оне која је продрла у скривене кутове нашег језика. Зато је поезија увек блиска истини. У њој се не можеш сакрити. Она оголи све што је дубоко у теби, и док је пишеш и док је читаш. У данашњем сулудом времену дигитализације и вештачке интелигенције, човек вапи за речима натопљеним истинским осећајем, речима љубави, подршке, нежности, сигурности. Једино поезија нуди лепоту живота, али и могућа разрешења најскривенијих тајни и најболнијих тренутака које живот ствара. Чувени песник Мирослав Мика Антић је рекао: Поезија је дневник рибе која живи на копну а хтела би да лети. Поезија је торба пуна невидљивих сувенира…Поезија је непостојећи рукопис који открива како се стварају дуге и зашто нестају. У тој контрадикторности настају најлепши стихови свих великих светских песника. Читајмо их и дивимо се њиховој снази: да превазиђу разлике, да умире немире, да утишају ратне буре, да залече срца, да вазнесу свете земље, да оплемене усамљене душе! Срећан нам Дан поезије, мајке књижевне уметности! Обуцимо је у најраскошније рухо украшено стиховима најбољих песника и песникиња !
! !
